Izvezenu repu u Hrvatsku ratari u Sremu još nisu u potpunosti naplatili.
Polje šećerne repe u Srbiji danas je 65.095 hektara i uglavnom je u dobrom stanju.
Naši ratari nemaju više posebne premije za gajenje ove industrijske biljke, kao što imaju u Hrvatskoj – 320 evra po hektaru ili u Mađarskoj 12 evra po toni uz osnovnu cenu od 27 evra po toni. Takođe, naši poljoprivrednici, za razliku od farmera u Nemačkoj, Francuskoj i još nekim zemljama, nisu akcionari u ovoj industriji, pa se njihov status svodi na dobavljače, koji jedini prihod imaju od prodaje korena, čija proizvodnja košta od 1.300-1.400 evra po toni, pa bez prinosa od 55-60 tona po hektaru i cene od 35 evra po toni mnogi ne vide svrhu da rade ovaj posao i da habaju zemlju i mehanizaciju.
Sa zasejanih 55.000-60.000 hektara i sadašnjim prosečnim prinosima, Srbija će uvek imati šećera za svoje potrebe - 240.000 tona (trošimo oko 13 kg po stanovniku), ali i za izvoz.
Korist od gajenja šećerne repe, sasvim je izvesno, biće veća kada ratari po hektaru ostvare proizvodnju od 10.500 kilograma šećera. Pojedina gazdinstva nisu daleko od takvog rezultata, ali je naš prosek korena oko 45 tona po hektaru.
Nikada naši poljoprivrednici nisu ostvarili prinos veći od 50 tona, iako su 2005. godine bili blizu – 48.200 kg/ha.
Srbija je u prošloj godini najviše šećera izvezla u Mađarsku – 50.675 tona, Grčku – 40.363 tona, Rumuniju – 22.892 tona, Češku – 12.246 tona, Nemačku – 12.168 tona, Bugarsku – 11.916 tona, Makedoniju – 10.523 tona, Italiju – 10.000 tona, Austriju – 5.696 tona, Hrvatsku – 3.519 tona i Slovačku – 1.557 tona. Zanimljivo je da se među zemljama uvoznicama nalaze i one koje izvoze šećer, što pokazuje da te zemlje daju premije za izvoz.

      (AgroServis)

 

Tags: cene, fabrike, isplativost, izvoz, pad cena, Proizvođači, repa, šećer, šećerna repa,

Dodajte TAG vezan za tekst...,

or Close